Међународна организација за стандардизацију (ISO) од 7. 11. 2016. до 11. 11. 2016. спроводи кампању о енергетској ефикасности.
У наставку слиједи чланак господина Љубише Танића,  експерта у области КГХ, иначе члана Техничког комитета BAS/TC 47, Уређаји и системи за гријање и хлађење

Непрекидан раст потрошње енергије на глобалном нивоу је, прије свега, посљедица:
1) пораста броја становништва на планети;
2) захтјева за повећаним комфором све већег броја свјетске популације.

Највећи удио (око 40%) у укупној свјетској потрошњи енергије чини потрошња енергије у зградама.
У њима се далеко највише енергије троши за гријање/хлађење и припрему потрошне топле воде.
На осјећај угодности људи, поред личних утицаја (степен физичке активности и одјевеност), највише утичу термички услови средине (температура ваздуха, средња температура околних површина, релативна влажност ваздуха, брзина струјања ваздуха и квалитет унутрашњег ваздуха).
Основни задатак уређаја за гријање, хлађење и вентилацију је одржавање жељених вриједности термичких услова угодности за рад и боравак људи на енергетски ефикасан начин, тј. уз што је могуће мању потрошњу енергије.
Потрошња одређеног енергента за гријање/хлађење прије свега зависи од разлике између унутрашње и спољашње температуре, затим од термичке изолације објекта и квалитета (степена корисности) уређаја за трансформацију енергије извора (енергента) у топлоту за гријање/енергију за хлађење.
Ако се зими температура просторије уређајима за гријање повиси зa 1 степен Целзијуса, мјерењима је потврђено да се за то потроши око 6% више енергије. Ако се током љета температура одржава нижом од пројектоване, за сваки степен се додатно троши чак око 19% више енергије!
Због тога уређаји за гријање, хлађење и вентилацију, између осталог, морају да имају уграђене одговарајуће елементе за аутоматску регулацију.
За одрживи развој је веома важно да котлови и уређаји за хлађење имају што је могуће већи степен корисности, као и да се као енергенти што више употребљавају обновљиви извори енергије (нпр. одговарајућа примјена соларних колектора за загријавање потрошне топле воде, примјена топлотних пумпи, коришћењесјечки од отпадног дрвета...) 
Исправна и досљедна примјена стандарда игра кључну улогу у достизању и одржавању жељених вриједности термичких услова угодности за рад и боравак људи на енергетски ефикасан начин. Стандардима се прописују унутрашњи пројектни параметри средине, дозвољене вриједности коефицијената пролажења топлоте кроз омотач зграде, степени корисности и енергетске класе уређаја за трансформацију енергије извора у топлоту за гријање/енергију за хлађење, квалитет енергената...
Имајући у виду чињеницу да се у зградама у БиХ у односу на зграде у развијеним земаљама ЕУ по глави становника троши неколико пута више енергије, енергетској ефикасности у зградарству треба посветити посебну пажњу.
У Директиви о енергетским карактеристикама зграда (The European Energy Performance of Buildings Directive 2010/31/EU – EPBD) наводе се мјере за смањење потрошње енергије у зградама као и рокови за спровођење тих мјера. Примјеном наведене директиве ће се удовољити захтјевима Протокола из Кјота усклађеног с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о промјени климе (UNFCCC).

Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине (BAS) усвојио је, између осталих, сљедеће стандарде који се односе на енергетску ефикасност зграда:
BAS EN 15232: 2013, Енергетске карактеристике зграда – Утицај аутоматизације зграда, контроле и управљање зградама
BAS EN 15500: 2009, Управљање уређајима за гријање, вентилацију и климатизацију – Електронска опрема за управљање појединачним зонама
BAS ISO 13153: 2013, Смјернице за пројектовање уштеде енергије за породичне стамбене куће и мале пословне објекте
BAS ISO 23045: 2010, Грађевински околишни дизајн – Смјернице за процјену енергетских карактеристика нових зграда
BAS EN ISO 13790: 2008, Енергетска својства грађевина – Прорачун енергије потребне за гријање и хлађење простора
BAS ISO 18292: 2012, Енергетске перформансе система фенестрације за стамбене објекте – Процедуре за прорачун

Међународна организација за стандардизацију (ISO) из наведене области тренутно припрема сљедеће стандарде:
ISO/PRF TR 52000-2, Energy performance of buildings – Overarching EPB assessment – Part 2: Explanation and justification of ISO 52000 -1
ISO/FDIS 52000-1, Energy part of buildings – Overarching EPB assessment – Part 1: General framework