Оцјењивање усаглашености подразумијева провјеру да ли производи, услуге, материјали, системи, процеси, особље и тијела  одговарају захтјевима прописа, стандарда и других спецификација.

Оцјењивање усаглашености користи произвођачима, пружаоцима услуга, корисницима, доносиоцима прописа и доприноси здрављу и сигурности потрошача.  Оцјењивање усаглашености може да се састоји од једне или више сљедећих активности: испитивање узорака, инспекција, оцјењивање процеса, декларација добављача о усаглашености, цертификација система управљања, цертификација особља, цертификација производа, међусобно признавање резултата те акредитовање и оцјењивање компетентности тијела за оцјену усаглашености која проводе ове активности.

Постоје три типа оцјењивања усаглашености, у зависноти од тога које тијело проводи поступак оцјењивање:

• Оцјењивање које врши прва страна обавља особа или организација самостално;
• Оцјењивање од друге стране обавља особа или организација која је као корисник заинтересована за сарадњу;
• Оцјена од треће стране обављају особа или тијело који су независни од особе или организације,  као и од корисника;

Надлежност Института за стандардизацију Босне и Херцеговине у подручју оцјењивања склађености одређена је Законом о оснивању Института за стандардизацију БиХ : "Учествује у успостави и одржавању система цертифицирања и хомологације у складу са европским моделом. Заступа Босну и Херцеговину у европским и међународним организацијама за оцјењивање усаглашености (ЕОТЦ и ЕУРОЛАБ, итд.) до формирања асоцијације испитних лабораторија и асоцијације калибрационих лабораторија и организира образовање из подручја оцјењивања усаглашености"